Predstavljanje hiperbarične kiseonične terapije (HBOT)

Hiperbarična kiseonična terapija, poznata i kao HBO ili HBOT, koristi se od 17. veka za lečenje različitih zdravstvenih problema, ali je još uvek neki ne prihvataju kao svakodnevni medicinski tretman. Neki lekari su i dalje skeptični i ne koriste HBOT za zvanično lečenje, ali se primećuje da se trend menja.

1.1. Kiseonik

Kiseonik je neophodan za preživljavanje i normalno funkcionisanje ljudskog tela. Obični vazduh sadrži oko 1/5 kiseonika (21%). Koncentracija kiseonika rastvorenog u arterijskoj krvi je pri normalnoj razmeni gasova u plućima približno jednaka koncentraciji u vazduhu. Rastvoreni kiseonik predstavlja manji deo ukupnog kiseonika u arterijskoj krvi. Većina kiseonika (97%) vezana je za hemoglobin, koji je već pri normalnim koncentracijama kiseonika u vazduhu skoro potpuno zasićen. Disanje čistog kiseonika pod povećanim pritiskom u hiperbaričnoj komori dovodi do značajno povećane količine kiseonika u arterijskoj krvi, prvenstveno zbog povećanog rastvaranja u krvnoj plazmi. Čovek može preživeti i bez crvenih krvnih zrnaca u kojima je hemoglobin.

Prednost kiseonika rastvorenog u plazmi je i u tome što može da dopre do mesta koja crvena krvna zrnca zbog svoje veličine ne mogu. Osim toga, hiperbarični kiseonik je životno važan u stanjima kada crvena krvna zrnca ili hemoglobin ne obavljaju svoju funkciju (npr. trovanje ugljen-monoksidom, nagli gubitak krvi). Kiseonik u telu prenose crvena krvna zrnca vezana za hemoglobin. Kada je osoba zdrava, crvena krvna zrnca su pri običnom pritisku već zasićena kiseonikom i ne mogu da prime više, dok se pri povišenom pritisku kiseonik više rastvara u krvi. Kiseonik pod povećanim pritiskom dolazi do oštećenih tkiva i pomaže procesu zarastanja. Anaerobne bakterije ne podnose kiseonik, pa se njihov rast i proizvodnja toksina usporavaju. Takođe poboljšava sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju bakterije. Kod trovanja CO, ovaj gas se vezuje za hemoglobin i takmiči sa kiseonikom, kao i za enzime u ćelijama, inhibirajući njihovu funkciju. Dovođenjem kiseonika pod povišenim pritiskom, CO se brže izbacuje iz organizma, što smanjuje štetu. Važni su i efekti kiseonika na krvne sudove gde se vrši razmena hranljivih materija i kiseonika. Kiseonik povoljno deluje na ćelije unutrašnjeg sloja krvnih sudova i obnavlja mikrocirkulaciju, slično kao neki lekovi.

1.2. Terapeutska vrednost komore

Hiperbarična komora omogućava povećane koncentracije kiseonika u krvi. Kod dekompresione bolesti, poznate roniocima, gde se usled brzog uspona stvaraju mehurići azota u krvi (kao mehurići u otvorenoj flaši Coca-Cole), komora pomaže povećanjem atmosferskog pritiska i rastvaranjem mehurića, koji mogu začepljivati krvne sudove. HBOT je primenjiv za mnoge bolesti. Kiseonik smanjuje otoke sužavanjem krvnih sudova, stimuliše stvaranje novih krvnih sudova, pomaže rast vezivnog tkiva, pojačava rad belih krvnih zrnaca protiv mikrobnih infekcija i delovanje antibiotika, smanjuje toksine i upale.

1.3. Rezultati i efekti HBOT

Terapija hiperbaričnim kiseonikom znači lečenje čistim kiseonikom pod povećanim pritiskom u specijalnim komorama. U poslednjih tridesetak godina terapija se sve više koristi kod raznih bolesti. Terapija je jednostavna — pacijent leži ili sedi u komori sa prozorima i diše čist kiseonik dok je pritisak podignut na 1,5 do 3 bara, što odgovara pritisku na dubini od 4 do 20 metara pod vodom. Ovaj tretman je ponekad neophodan kod teških trovanja CO ili dekompresione bolesti, gde ubrzava zarastanje i smanjuje komplikacije. Takođe je koristan kod oštećenja tkiva nakon zračenja, hroničnih upala kostiju i teško zarastajućih rana.

Prema klasifikaciji FDA i Evropske komisije za baromedicinu, postoje različite kategorije indikacija za HBOT, uključujući urgentne slučajeve, hirurške povrede, neurološke i oftalmološke bolesti, kao i dodatne indikacije poput anti-aging tretmana i menadžerskih bolesti.

1.4. Kako funkcioniše hiperbarična komora?

U komori se pritisak postepeno povećava na dva do tri puta viši od normalnog, a u nekim slučajevima i do šest puta. Manje komore se pune čistim kiseonikom. Pacijenti retko osećaju klaustrofobiju. Tretman povećava nivo kiseonika u ćelijama i smanjuje upale, pomaže uklanjanju mehurića gasa, pojačava imuni sistem, smanjuje otoke, ubrzava zaceljivanje i detoksikaciju, stimuliše regeneraciju nervnog tkiva i poboljšava opšte stanje organizma.

1.5. Indikacije za korišćenje HBOT

HBOT se koristi kod različitih urgentnih stanja (plinska embolija, dekompresiona bolest, opekotine, trovanja CO), hirurških problema (nekroze, infekcije, oštećenja tkiva), neuroloških bolesti (multipla skleroza, cerebralna paraliza), ENT i oftalmoloških poremećaja, kao i kod nekih bolesti interne medicine (dijabetes, upalne bolesti).

1.6. Neželjeni efekti

Kao i kod svakog medicinskog tretmana, i HBOT može imati neželjene efekte. Kisik pod visokim pritiskom može izazvati toksičnost zbog stvaranja slobodnih radikala, što može uticati na centralni nervni sistem i pluća. Neki pacijenti imaju probleme sa izjednačavanjem pritiska u ušima, što može dovesti do bola ili povrede bubne opne. Kod osoba sa plućnim bolestima, kao što je emfizem, postoji rizik od barotraume pluća. Takođe, kod velikog broja terapija može se javiti privremena kratkovidost. Sve ove komplikacije su retke i uglavnom prolazne.